Milan Dragan Stepanović

U PRODAJI JE MOJA PRVA ZBIRKA PESAMA "PISMO". KONTAKT TELEFON : (+381) 063/80-23-745

31.01.2013.

Milan D Stepanović - Makar mi to bilo poslednje 31.01.2013.

Želim da te vidim,

Da te dodirnem,

Makar mi to bilo poslednje...

 

Daleko si, nedostižna za mene.

Moja jadna, mala duša

Za tobom čezne,

Zbog tebe vene.

 

Želim da te volim,

Da te nikad iz naručja svoga ne pustim.

Da sa tobom ležem,

Da se s’ tobom budim.

 

Da zauvek budeš moja ljubav,

Moja svetinja,

Moja bol...

 

Neka mi oduzmu sve.

Neka me sutra i ne bude.

Samo tvoje usne moje da poljube...

 

Želim da te vidim,

Da te dodirnem,

Makar mi to bilo poslednje...

 

Makar mi to bilo poslednje...

07.10.2008.

Milan Stepanović - Živim i postojim (Samo za tebe)

Ako ti nekada zatreba pomoć
I rame za plakanje,
Seti se da
Živim i postojim
Samo za tebe!

Ako te ljudi iznevere,
Ako te povrede
Ili te na bilo koji način uvrede,
Seti se da
Živim i postojim
Samo za tebe!

Ako ti povrediš mene,
Ako mi iz oka,
Zbog tebe suza krene,
Seti se da sam nekada
Živeo i postojao
Samo za tebe!

06.10.2008.

Milan D Stepanović - Šta se desilo sa nama?

Sedim u sobi sasvim sam
I slušam kako kiša
U moj prozor udara.

Razmišljam o tebi,
A kao da drugu
Nikada poželeo ne bih.

I pitam se:
Šta se to desilo sa nama?

Otkud to da se stvorila
U našim srcima tama?

Voleli smo se,
A krili smo to.

Voleli smo se,
A drugi su nam
Želeli zlo.

06.10.2008.

Milan D Stepanović - Teško je (1)

Teško je živeti život koji boli,
Duboko u sebi nadati se boljem:
Da će i tvoje srce moći da voli
I da ćeš, isto toliko, biti voljen.

Teško je uživati u društvu
Samo olovke i hartije
I u prostoriji punoj dima biti gubitnik
Svake nove partije.

06.10.2008.

Milan D Stepanović - Reči slomljenog srca

Sedim... Da li sedim? Pišem... Da li stvarno pišem? Kome pišem? Zar je bitno? Ionako, niko ovo neće želeti da pročita. Nema veze... Bar ću napisati nešto, iako je bezvredno, ništavno, kao što sam ja bezvredan i ništavan u očima drugih...
Nikome nije stalo do mene. Pomažem im, uništavaju me. Borim se za njih, bore se protiv mene... Šta sam kome zgrešio? Zar drugi ne greše?
Volim... Zaslužujem da volim i da budem voljen! Nije važno to što me drugi gaze, važno je samo to da sam živ... Hm... Da li je stvarno vredno živeti kada toliko patiš? Ne, ipak nije vredno. Neka drugi misle da je to najvažnije, ja smatram da nije. Imam pravo slobodnog razmišljanja! Ne mogu mi i to oduzeti, iako su mi sve što sam imao već oduzeli. Ma, neću im dozvoliti da mi oduzmu to! Boriću se, ovako slab, protiv svih. Ja, suprotstaviću se svima koji su me svih ovih godina gazili! Gaziću i ja njih, bez obzira koliko sam sitan u toj gomili izgubljenih duša. A, možda sam ja taj koji je izgubljen u jatu crnih gavranova.
Ne znam šta da radim... Reci mi, knjigo moja, šta da uradim! Pomozi mi da još malo izdržim! Nema veze, neka patim. Kada legnem, jednom zauvek, reći ću im da su me oni ubili. Nosiće me na duši, oni koji su mi nogu, dok sam još bio živ, da se o nju sapletem i padnem, postavljali. Proganjaće ih moja senka...

05.10.2008.

Milan D Stepanović - Dnevnik jedne mladosti

Život nam donosi prijatna i neprijatna osećanja. U jednom trenutku nam GOVORI o lepoti življenja, rajskim pejzažima ovozemaljskim, a u drugom trenu o surovosti naroda, tmini mramornog lica punog bola, patnje i jada. Čovek nikada ne može spoznati samo onu svetlu stranu života. Nju uvek prati i ona druga, tamna strana.
Na nesreću samog čoveka, uvek se događa da neko više, a neko manje pati u životu. Ta patnja čoveku izjeda dušu.
Bol koji ja osetim dok živim život kakav živim, ne osetim samo ja, nego ga osete i ljudi oko mene, samo mnogo manjim intezitetom. Iako to vide i drugi, ja ostajem sam, uništen i skrhan, jer danas nikome nisu potrebni obični ljudi, ljudi kao što sam ja.
Sa puno tuge, bola i jada, padam u zaborav,a kada dodje TAJ dan, kada zamnom ostanu samo dobra dela, svi ćete se otimati da zgrabite deo mog stvaralaštva, jedinog lepog što je iza mene moglo ostati. Do tog trenutka, niko neće obraćati pažnju na mene, na moju bol i psihičko stradanje i propadanje. Za sve Vas ću biti samo stari, neupotrebljivi predmet koga se neko jednom (nekada) davno odrekao. Uvek sam Vam pomagao i bio sam uz Vas u najtežim trenucima, kada Vam je bila potrebna ruka prijateljska i rame za plakanje, a Vi niste znali i, verovatno nikada nećete znati da cenite to.
Nikada mi neće biti jasno zašto ste svi protiv mene! Zašto me toliko mrzite? Ljudi, šta sam Vam uradio kada me toliko mrzite? TI, zar nisam bio uz TEBE kada ti je bilo najteže, kada ti je bilo potrebno rame za plakanje? Pa, i ja sam čovek, kao i ti!
Znam da mi nećeš odgovoriti, ali, molim te, ne mrzi me! Molim te, posmatraj me kao čoveka, a ne kao neku najodvratniju životinju! Došao sam da, kao i ti, uživam u lepoti življenja i rajskim pejzažima ovozemaljskim! TI nemaš prava da mi oduzmeš to! Ne želim da patim zbog tvojih otvorenih uvreda i maltretiranja! TI nemaš pravo da mi radiš to! Ne želim da propadam u večnoj tami! Želim da izađem iz nje i da okusim kako je živeti nekim drugim životom, životom kakvim živiš TI!


Milan Dragan Stepanović
<< 01/2013 >>
nedponutosricetpetsub
0102030405
06070809101112
13141516171819
20212223242526
2728293031